Sveta Gora (Άγιο Όρος) je planina i poluostrvo u severnoj grčkoji. Atos je sedište 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2.000 monaha. Ukoliko letujete na Halkidikiju, ne bi trebali da propustite priliku da posetite Svetu Goru.
Po jednoj staroj legendi, Bogorodica je tokom plovidbe sa svetim Jovanom iz Jope u Kipar, kada ih je oluja skrenula s kursa na tada paganski Atos. Bili su prisiljeni da se usidre u blizini luke Klement, nedaleko od današnjeg manastira Iviron. Bogorodica je izašla na obalu i oduševljena divljom lepotom planine, blagoslovila je i zamolila Isusa Hrista da ga pretvori u njen vrt. Začuo se glas: „Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“. Od tog trenutka planina je posvećena kao vrt Majke Božje u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama.
Kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji od 20 manastira, Sveta gora je kao manastirska zajednica tada i formalno osnovana 963. godine, Manastir Velika Lavra je bio pod zaštitom vizantijskog cara tokom sledećih vekova, pa i ne čudi podatak je manastirsko bogatstvo i imanje neprestano raslo. Sveta gora je dobila nezavisnost za vreme vizantijskog cara Vasilija I. Četvrti krstaški rat s početka 13. veka doveo je nove katoličke gospodare zbog kojih su svetogorski monasi bili prisiljeni da traže zaštitu od pape Inoćentija III, do obnove Vizantijskog carstva. Katalonski plaćenici (almogaveri) su je opljačkali s u prvoj deceniji 14. veka.
Grčkom ustav propisuje da je planina Atos (Vlast Svete gore) politička samouprava 20 glavnih manastira koji čine Svetu zajednicu koja upravlja teritorijom, a glavni grad i administrativni centar, Kareja, takođe je i sedište guvernera kao predstavnika grčke vlasti. U duhovnom smislu, Sveta Gora je pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada. Pored 20 manastira, Sveta Gora broji i 12 skitova, manjih monaških zajednica, kao i mnoge usamljene monaške kelije širom poluostrva. Grčki zakon takodje propisuje da sve osobe koje žive, nakon što postanu monasi i žive manastirskim životom, automatski stiču pravo da postanu grčki državljani bez ikakvih formalnosti. Svetovnjaci mogu da posete Svetu Goru, ali uz posebnu dozvolu. Ženama je pristup poluostrvu potpuno zabranjen; čak su i ženke domaćih životinja zabranjene (s izuzetkom, kažu, mačaka i kokošaka koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju). Međutim, za vreme Grčkog građanskog rata, Atos je pružao utočište izbeglicama, među kojima su bile žene i devojčice.